TRAUMA I SVESNI DODIR (ROSEN METODA) I

Šta je trauma?

Trauma je udarac na telo ili psihu koji je toliko preplavljujuć da se ne može integrisati u svesnost…traumatičan događaj razbije sistem uverenja o životu, kao i pretpostavku o dovoljnoj ličnoj kompetentnosti da se čini i dela, da su ljudi generalno dobri, da svet ima smisla i da se da predvideti, da se može razumeti. Trauma cepa neizgovoreni ugovor koji mislimo da imamo sa životom i uverenje da  ćemo preživeti ako uradimo šta treba. (MacCurdy, 2017.)

Kako preživimo traumu?

Do razvoja simptoma traume dolazi usled mnogo faktora od kojih je priroda događaja samo jedan od faktora. Nekada naizgled jednostavni, benigni događaj može biti traumatičan, posebno ako ga doživi dete koje je osetljivo na faktore koji za druge ne bi imale ozbiljniji efekat. Mnogo toga zavisi od predispozicije, vremenske odrednice, ranije istorije, te konteksta u kome se desio.

Nekada čak i žrtve silovanja ne moraju da razviju dogotrajne simptome traume ukoliko su odmah dobile adekvatnu negu.Sa druge strane, simptomi traume se mogu razviti i bez jednog određenog okidača već kao posledica prolongirane atmosfere zapostavljanja ili nekon nedosledne protivrečne, kontradiktorne nege (Green, 2014).

Dzudit Herman razlikuje posledice jednostavne traume (jedan traumatski događaj) od “prolongirane, perpetuirane traume” (Herman, 1992, p. 119). Nakon jednog traumatskog isksustva preživeli može reći” Nisam ista osoba, kao što sam nekada bila”; a nakon prolognirane trume, preživeli izgovara” Ja nisam osoba.Ja ne postojim. Ja nisam niko i ništa”.

Nakon jednostavne treume, osećaj osobe je “kao da ludi” a sa kompleksnom traumom, osoba oseća da je “izgubila samu sebe”

Primarna trauma podrazumeva da smo mi direktni akteri bez obzira na vrstu traume, dok sekundarna trauma nastaje kao posledica svedočenja ili ponovljene izloženosti traumama drugih bliskih ljudi, posebno voljenih.

Saliben naglašava osvrćući se na svoje profesionalno iskustvo i na podatke američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti iz 2012. da svega 1/3 stanovništava nije zahvaćeno nekom formom traumatskog iskustva u detinjstvu. Rezultati iste studije ukazuju  na to da ako postoji jedan simptom traumatskog iskustva u 87% slučajeva on je udružen sa još nekim simptomom traume. Lekari i epidemiolozi ukazuju na vezu traumtskih iskustva i fizičkih oboljenja kao i drugih vrsta smetnji u razvoju. Istraživanje ukazuje da su osobe sa ranim traumatskim iskustvom nekoliko stotinu puta u većem riziku da obole od  hroničnih bolesti, mentalnih oboljenja, da imaju problema u radu, rak, ili da završe u zatvoru.

 Šta je svesni dodir Rozen metode?

Rozen Metoda je način da se pristupi osećanjima i doživljajima kroz telo. (Rosen & Brenner, 2003, p. 11)

Rozen metoda (Marion Rosen) je osmišljena da pomogne ljudima da izraze potisnuta osećanja uz pomoć specificne vrste dodira. Kada se telo dodiruje sa svešću a bez osuđivanja, dajemo čoveku priliku da izrazi ono što je morao zaključati duboko u sebi, da bi preživeo sopstvena životna iskustva. Izražavanje tih osećanja u sigurnom okruženju omogućava mišićima da se opuste. Kontakt ruke koja ”sluša” i napetih mišića koji čuvaju emocije, omogućava klijentu da pristupi uzroku svog problema i šematskom načina doživaljavanja sveta...(Gustin & Gustin, 2004)

Klijent se usmerava ka iskustvu sadašnjeg trenutka, ka trenutnom doživljaju telesnih senzacija i emocija koje su povezane sa hronično napetim i bolnim područijima tela. Marion Rosen je kroz svoju kliničku praksu otkrila da klijent, kada postane svestan svog tela i veze izmedju napetosti u mišićima i emocija, omogućava telu da se samo oporavi. Svest klijenta  o sopstvenom telu i emocijama dovodi do poboljšanja u zdravstenom stanju i medjuljudskim odnosima i omogućava  opšte dobrostanje (Fogel, 2011).Više o Rozen metodu možete saznati http://telozivotnikompas.wixsite.com/dusatelo/rosen-tehnika. 

Granice Rozen praktičara u radu sa klijentima pogođenim traumom

Džudit Herman ističe da postoje tri stadijuma koji predstavljaju nužni put oporavka od traume: postizanje sigurnosti, sećanje i tugovanje i izgradnja novog života. Herman naglašava da forma terapije korisna za klijenta u jednoj fazi oporavka, može da bude nedovoljno korisna ili čak štetna u drugoj fazi “ (Herman, 1992, p. 156). Svaka faza podrazumeva određeni set uslova koji treba da se poslože na svoje mesto. Dubok otkrivajući rad Rozen metode je odgovarajuć kada je klijent u životu stabilan, oseća sigurnost i podršku. Ako neko na primer, živi sa mužem zlostavljačem, efekat Rozen metode može da bude da rastače mehanizme prevladavanja koji su još uvek potrebni. 

Prvi korak u oporavku od traume je da osoba stvarno oseća sigurnost a ne samo da se pretvara da je sigurna ili misli da je sigurna a da to nije slučaj. Jedan od simptoma traume je da ljudi koji su je preživeli često nisu u stanju da razlikuju šta je stvarno opasno a šta nije. Ovo može biti vidljivo na dramatičan način, na primer šetnja opasnim krajem bez podrške u gluvo doba noći ili suptilno, na primer skidanje odeće kao priprema za Rozen sesiju bez potrebe za privatnošću i pre nego što je praktičar izašao iz sobe ili zatvorio vrata ( radni seting za Rozen metod je sličan odlasku na masažu, prim.prev.).

Klijenti koji su preživeli traumu moraju imati stabilne živote da bi im Rozen metod bio od koristi. Ako nemaju posao ili dom, ako su u nekoj vrsti trenutne krize, ako aktivno zloupotrebljavaju neku supstancu, ili idu iz jedne loše veze u drugu – to sve znači da uslovi njihovog života ne mogu da podrže Rozen tretman i rad.

Saliben naglašava da Rozen tretman može da koristi nekome kao jedina forma oporavka od traume u datom trenutku ili uz paralelni rad sa psihoterapeutom kao nepohodnom podrškom Rosen metodi. Pre početka bilo kog rada Saliben zahteva od klijenta da potpiše jednu formu saglasnosti, po kojoj je, ukoliko se određeni nivo traume pojavi u radu, Rosen praktičar u obavezi da ih usmeri na psihoterapeuta. Nekada je neophodan isključiv rad sa psihoterapeutom ili kombinacija oba stručnjaka. Vrlo je važno u radu sa klijentima koji su preživeli trauma podsetiti ih na razliku između Rosen metode i psihoterapije.

Rozen Institut ograničavajući opseg prakse eksplicitno navodi gde je Rozen metod kontraindikovan navodeći sledeće: kod osoba koje imaju ozbiljno psihijatrjisko oboljenje koje nije efikasno medikamentozno tretirano i koji nemaju saglasnost svog psihijatra za Rozen metodu; kod osoba koje upravo imaju epizodu psihijatrijske bolesti kao što je psihoza, šizofrenija, ozbiljna anksioznost i depresija, manija ili su suicidalni sa namerom i konkretnim planovima; kod osoba koje aktivno zloupotrebljavaju neki od narkotika ili su zavisni od alkohola.

Prevalentnost traume u društvu - kako je prepoznati?

Simptomi traume se razvijaju kada je nervni sistem osobe preplavljen a nema dovoljno resursa da ga vrati u stanje regulisanosti. Bez potrebnih resursa, razijaju se šeme koje pomažu preživljavanje na nivou nervnog sistema a odvijaju se van svesti.U iskustvu, autorke ovog teksta je da su minimizacija i negiranje glavni mehanizmi prevladavanja traume kod mnogih ljudi. Može da se desi da osoba koja je iskusila traumu, zaoboravi određene događaje ili segmente života u potpunosti. U tom slučaju zadatak Rozen praktičara je da im pomogne da postanu svesni tih šema koje koriste za preživljavanje i postanu svesni veze između prošlih događaja i sadašnjih tema koje ih žuljaju. Obzirom da je vrlo verovatno da je traumatsko iskustvo mnogo prisustnije u opštoj populaciji nego što se misli, a da osoba može da potisne, negira ili minimizuje svoje iskustvo da bi preživela, važno je imati u svesti simptome na koje treba da obratimo pažnju u proceni da li je potencijalni ili aktuelni klijent preživeo traumu, ne bi li znali kako adekvatno da mu pristupimo.

DIJAGNOSTIČKI KRITERIJUM ZA POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ (PTSD)

Simptom	Opis	Doživljaj klijenta	Opservacije kljenta od strane Rosen praktičara
intruzivnost	ponavljajuća, nevoljna, intruzivna sećanja, noćne more, flešbekovi, fiziološke reakcije na stimulus vezane za traumu	shvatila sam da imam PTSP kada sam prebrojala koliko puta dnevno mi se ponavljaju slike ničim izazvanih scene mučenja i zverstava ( prestala sam da brojim kod 40.)	ponovno proživljavanje emocije i senzacija iz traumtskog događaja (poput vrtoglavica,  odsečenog grla), koje često okidaju određene lokacije, zvuci i prizori
Izbegavanje	napori da se izbegnu misli, osećanja ili komunikacija; aktivnosti koje su vezane za traumu	ja i dalje ne mogu da gledam povrede, hiruške zahvate na TV-u, slike leševa u knjigama iz anatomije itd. ili da čitam o teškim povredama. Zaboravite na krvave horror filmove!	neodlučni po pitanju dolaska na Rozen metod sesije, nerado pričaju o tome šta osećaju ili se sećaju; izbegavaju određene aktivnosti sa porodicom
odvojenost i otuđenje	osećanje odvojenosti i otuđenosti od drugih	Osećala sam se toliko izolovano da nisam imala osaćaj da “bliski”ljudi poznaju moje najdublje ja. Povremeno sam se osećala toliko usamljeno kao da na svetu postojim samo ja.	osećaj kao da su drugi normalni a oni nisu: ne pripadam; niko ne zna, niti treba da zna, ili može da zna ono što sam ja doživela
ograničen opseg emocija	osećaj odsečenosti od sopstvenih osećanja i emocija, otupeo, anesteziran	Godinama nisam znao šta osećam.Čak sam i  fizički bio neresponzivan na ono što sam trebao da doživim kao dosta bolno.	zaravnjen afekat; sposobni da tolerišu dosta bolnih emocija i fizičkog bola bez prigovora; teškoća da se uopšte stupi u kontakt sa nekim osećanjima (na pr.tuga, bes)
osećaj uskraćenosti, ograničenih mogućnosti u budućnosti	ne očekuju da imaju karijeru, brak, decu, normalan životni vek	Ako i postoji budućnost, ona je nužno loša: Ja sam bila preplašena idejom da budem beskućnica.	ubeđeni da će sve što je dobro u životu da nestane (uključujući i Rozen praktičara)
nesanica	teškoće sa zaspivanjem ili učestalim buđenjem; hronična nesanica koja traje više od mesec dana	Još iz perioda detinjstva, treba im dosta vremena da zaspu ili se bude tokom noći, nekada kao odrasli nemaju više od 2 sata noćnog sna nedeljama	nikad nije prisutan osećaj odmora i regeneracije

priredila Slađana Živković, psihoterapeutkinja, u edukaciji za Rozen pratičara

http://awareness-heals.com/2015-vol8iss1-2.pdf