Izgradnja terapijskog odnosa putem dodira - Rozen metoda u radu sa traumom

Ulaganje u odnos sa klijentom

Traumatsko iskustvo ima višestruke efekte na funkcionisanje osobe pa se način na koji trauma živi u svakoj od preživelih osoba mora se uzeti u obzir prilikom tretmana.

Jedan od efekata traume je da osoba često gubi kontakt i sa sobom i sa drugima. Neophodan preduslov rada Rozen metodom je uspostavljanje empatijske rezonance sa klijentom. Obzirom da je sigurnost u odnosu tokom traume ozbiljno dovedena u pitanje, oporavak ne može da se desi u izolaciji, već  samo u kontekstu odnosa, kaže Herman (1992).

Sa druge strane iako je svesni dodir glavni “alat” Rozen praktičara, u radu sa osobom koja je preživela traumu on se mora koristiti  na donekle drugačiji način. Deo traumatskog iskustva kljienta, vrlo često uključuje neki oblik dodira. Zbog toga klijent sa ovom problematikom  dodir ili uopšte neće želeti ili će ga prihvatiti ali će se disocirati, odvojiti, potpuno nesvestan da to čini.

Saliban ističe da je važno dozvoliti klijentu sa traumom da odresi kada, gde i koliko dugo dodir traje. Odgovornost Rosen praktičara je sa druge strane, da se potrudi da „ne pusti“ klijenta da se zatvori za iskustvo dodira u momentu dok on traje, ili pak da ignoriše osećaj straha koji dolazi iz iskustva kontakta.

Iskustvo kontakta sa strahom, smatra Salivn je tačno ono što treba da se desi u seansi. Rozen praktičar mu pruža podršku tako što„dozira“ svoje prisustvo  u cilju da pomogne klijentu da ostane prisutan u kontaktu sa sobom, svojim potrebama i osećanjima i da ih prepozna a ne da njima bude preplavljen.

Čest je slučaj  da trauma godinama nije obrađivana.To znači da je osoba  preživljavala u izolaciji i tišini, nesvesna da joj je potrebna  pomoć. Na Rosen sesiji se klijent sa neprorađenom traumom ponaša kao da sam vodi seansu bez ikakvih očekivanja od Rosen praktičara. Zadatak Rozen praktičara je da ih putem dodira  na kakav nisu navikli, podseti na svoje prisustvo u odnosu. Pitanja koja tada koristi Rozen praktičar služe da se odnos ojača, sa fokusom na datom trenutku a ne na analizi.

Vidljivost traume u telu putem Rozen metode

Trauma koja nije prorađena će „držati“ stegnutim određene delove tela. Preživeli  tokom traumatskog događaja nisu smeli da pobegnu ili se bore. U telu će zbog toga, biti dosta tenzije u rukama i nogama. Tokom traume, preživeli nisu mogli da viču, plaču ili govore. To se telesno očitava kao jaka napetost u vilici i vratu.

Iz straha, osobe nisu disale kako treba, tokom traumatskog iskustva a taj zapis ostaje i posle traume kao napetost u oblasti grudi i stomaka. Od telesnih simptoma, oni koji su preživeli traumu mogu da imaju različite vreste svraba, bola, problem sa varenjem ili eliminacijom, vrtoglavicu i druge slične simptome za koje konvencionalna medicina nema objašnjenja.

Cilj Rozen terapeuta

Cilj Rozen terapeuta  je da uspostavi adekvatan odnos  sa osobom, koji će mu omogućiti da ima novo iskustvo dodira koji je siguran i brižan.Ukoliko klijent oseti da je siguran u ovoj vrsti dodira koji smanjuje tenziju i opušta, dolazi do lučenja neurohormona oksitocina koji smiruju razdražen nervni sistem.Ukoliko je to novo iskustvo brige i pažnje u odnosu, „podržano“ i oksitocinom, taj novoizgrađeni osećaj će moći da bude kontrapunkt doživljaju sebe zaključanog u traumatskom iskustvu.(Graham, 2010).

Upotreba reči tokom Rosen seanse, omogućava verbalnu ekspresiju neverbalnog iskustva koje nije bilo prepoznato i integrisano. To otvara vrata još većoj integrisanosti i svesnosti kao nužan put istinskog prevladavanja traume.

priredila Slađana Živković, psihoterapeutkinja, u edukaciji za Rozen praktičara

Izvor:http://1xhdko41sric25njz22ditir.wpengine.netdna-cdn.com/wp-content/uploads/2015/06/2015-vol8iss1-2.pdf