Od psihoterapeuta do isceljivačice I

Kao studenta psihologije učili su me o vezi tri kruga emocija, volje i misli.Svaki krug je bio delimično ispreletan sa ostalim ali i nezavistan. O telu je bilo reči u kontekstu različitih formi u kojima je neki psihološki problem, trauma, stres uslovio da se neka psihosomatska reakcija ili bolest pojavi ili ju je prati. Prvi korak je, učili su me da razdvojimo ta dva - nisu sve bolesti psihom uzrokovane niti svi psihološki problemi vidljivi u telu. Ono što je najvažnije razumevala sam je da nismo svi specijaliste za sve. Duša - psihologu a telo lekaru. Ako neko na primer ima problema sa srcem a psihologu to simptomatski zaliči na problem napada anksioznosti - važno je to razlikovati od "pravih"srčanih problema koje treba da tretira lekar.
Onda sam postala i psihoterapeutkinja - dopala mi se jasnoća, pragmatičnost i poštovanje ličnih razlika te posebna svest o upotrebi jezika u konstruktivističkoj psihoterapiji.Godinama mi je bila sidro za rad sa ljudima i oslonac za inspiraciju i novinu. Ples 5ritmova u početku samo moje lično privatno uživanje i otkrivanje počelo je sve više da utiče na mene kao profesionalca. U početku nisam znala baš na koji način a onda sam počela da eksperimentišem ali i da osećam granice i sa jedne i sa druge strane.

Veza tela i duše kao psihoterapijsko pitanje

Godinama kasnije nakon što sam stekla i zvanje psihologa i psihoterapeuta ja sam iz ličnog i iskustva svojih klijenata počala da se migoljim iz ovakve metodološke razdvojenosti duše i tela i počela sam da tražim neki drugi za mene istinitiji i korisniji model sagledavanja ove veze.

Ono što sada znam je da je moj put do JA gotovo uvek mnogo jasniji, brži i delotvorniji ako ga tražim kroz telo nego kroz um.Pristupiti psihološkom problemu kroz um postalo mi je tesno, privremeno i beskorisno i u sukobu sa ličnim iskustvom i istraživanjem. Ne mislim da je um neistinit, iako zavodljiv ni "problematičan" već da mi je često korisniji u ličnom i psihoterapijskom radu kao prevodilac jezika tela ali ne kao vođa i teoretičar.

Češeš se tamo gde svrbi - lični put kao specijalni savetnik profesionalnom

Pre dosta godina po prvi put sam se setila svog srca kada sam čula priču žene koja se godinama lečila od srčanih problema o tome kako je uz pomoć hipnoterapije “pronašla”svoje srce koje je godinama “odnosila”dokotrima da ga sredjuju. To je bio deo zaokreta i za mene, ali samo delom. Bilo je kao kada podvučeš tekst  u prvom čitanju crvenom bojom. Primetila sam važnost ove njene primedbe ali znanje još nije bilo tu. Bilo je tek prvo čitanje.

Moje je srce zdravo ali mi je tada trebalo da se "upoznam" sa plućima usled mnogo godina zakasnele dijagnoze astme. Hipnoterapijski pristup me je podržao da ostvarim kontakt sa plućima i ostalim pomagačima koji omogućavajuću disanje. Upoznavala sam se sa svakom telesnom instancom koja je bila zadužena za disanje. Tražilo je više vremena ali mi je ovaj pristup bio vrlo često delotvorniji nego pumpica. Iako sam bila svesna da je stres pojačivač asmatičnih simptoma, te da je reakcija tela komponenta moje emotivne reakcije ta svest nije menjala moju iscrpljenost usled nedostatka kiseonika. Ono što je otpuštalo stres i pomoglo mi da dišem nije svest o stresu pa ni neki konkretni koraci prevladavanja, već hipnoterapijska vođena fantazija koja me je čvrsto povezivala sa svakim delićem mojih organa koji učestvuju u disanju.

Pluća i glas

Kada sam rodila prvo dete počela sam spontano da mu pevam da bi ga razveselila i zabavila dok ga presvlačim. Shvatila sam da je hipnoterapija doprinela da pumpicu koristim par puta godišnje ali ne i da mogu do kraja i punom snagom da otpevam pesmu sinu. A moj sin se mnogo radovao pevanju i jasam počela da učim da pevam. U pripremnim tehnikama za "otvaranje"glasa “našla” sam svoje grlo i bila zapanjena pa na momente i postiđena nežnošću sopstvenog glasa. Kao da sam otvorila vrata za vazduh, radost i lakoću. Još ranije u plesu 5 ritmova postala sam svesna spontanog stiska u grlu kada me nešto emotivno preplavi. Koja je samo oluja kiseonika je ušala u mene kada sam plešući pustila to stezanje. Nakon toga zvučne meditacije su pružile ruku pomoći kada više nisam pevala.Bez obzira na formu koja ga oblikuje pluća se i sad raduju ispuštanju glasa koji leči i um i telo.

autorka: Slađana Živković, psiholog, psihoterapeutkinja, spec.za energetske tretmane materice, u ed. za Rozen terapiju dodirom, dula