Moć uloge psihoterapeuta

Kada bi pitali ljude u čemu je moć psihoterapeuta (ako je uopšte prepoznaju) utisak mi je da bi najčešći odgovori bili:

•         može svakog da pročita
•          zna kako da rešiš problem koji je tebi nerešiv
•          zna  da li ludiš i kako to da sperči
•          zna tuđe tajne

Čini mi se da je moć nešto čega se često plašimo i u sebi u drugim ljudima.Sećam se odlične radionice “Moć ili pomoć psihoterapeuta”Tamo smo razmišljali o tome kada je moć loša – koristoljubljiva, manipulativna a kada je dobra?Razmislite sami. Ono što se čini mi se ređe pitamo i primećujemo je da svi imamo moći. Neke su nam date rođenjem, neke smo dobili vaspitanjem, neke smo jako teško osvojili, neke su nas spasile i omogućile opstanak. Moć je resurs, oslonac ,“čarobni štapic” kada nam se ispreči prepreka na putu.

Psihoterapeut(kinja) je stručnjak za praćenje i izučavanje duše.Iz mog ugla zdrave moći su:

•          veština da ostane uzemljena a ne preplavljena problemima drugih ljudi
•           ljubav i vera u ljude i potencijal promene čak kada je promena spora i teška
•           svest i obaveza doprinosa  profesionalnim krugovima – stalno učenje, rast i razvoj
•           ljubav prema unutrašnjim lavirintima i “refleks” samoposmatranja i ličnog unutrašnjeg dijaloga
•           svest o svojim granicama, mogućnostima i nemogućnostima
•           osetljivost i fokusiranost na izrečeno kao i prećutano, svesno i nesvesno, verbalno i neverbalno
•           ulaganje u odnos sa različitim ljudima na različit način
•           očekivanje sopstvenih “grešaka”  kao instrukcija na  putu promene i ličnog i klijentovog prilagodjavanja 

• 

•           pokornost i skromnost pred neverovatnom  snagom  Onog ili One gore u čijim je rukama sve
•           odgovornost za svoj deo odnosa koji se stalno vaga, meri, preispituje
•           znanje o vrstama i svojstvima ljudskih problema, realnom trajanju i dubini
•           jednako prihvatanje emocija kako”dobrih”tako i “loših, teških”, njihovog različitog ispoljavanja
•           strast za otkrivanjem novog, nepoznatog, drugačijeg
•           svest granica svoje teorije i napretka nauke u datom trenutku
•           zna kada je dosta, kada treba prepustiti  drugom da nastavi promenu, podršku, izlečenje
•           zna kada “da se penzioniše”
•           vidi vrednost i moć i kada je klijent umoran ili demoralisan
•           ne nudi rešenje i  ne hrani svoju sujetu a ni strah već odgovorno koristi profesionalna znanja pomažući klijentu da sam sebi “iskopa”novi put, cilj, način bivanja u odnosima, vrednovanju sebe

Slađana Živković, psihoterapeutkinja, u edukaciji za terapiju dodirom Rozen metoda, spec.za energetski rad sa matericom