PODRŠKA ŽENI SA ISKUSTVOM GUBITKA TRUDNOĆE

Ukoliko  želite da podržite ženu koja je izgubila trudnoću  evo nekoliko smernica šta činiti i šta ne činiti za promišljanje :

DA

Prepoznajte iskustvo gubitka Nemamo najčešće ovu vrstu društveno prenesenog znanja. Naprotiv učimo se da ćutimo i ne diramo ranu. Iako nije lako progovoriti o ovome dobro je barem priznati da je u pitanju gubitak i pitati ženu kako se oseća.To ne znači da treba da je “ubeđujemo”da joj je gore nego što jeste ili da treba da oseća tugu ako je ne oseća, već da joj otvorimo vrata i pokažemo da smo tu i da vidimo da joj se nešto značajno desilo.

Svako iskustvo gubitka "procesuira" se u ciklusima Obratite pažnju na proces promene u kome se žena nalazi vezano za proces gubitka. Očekujte da bude različito. Nekada nas zbunjuje šta osoba u stvari želi i šta joj treba.Biće nam jasnije ako očekujemo da je u procesu menjanja. U početku je u šoku, teško joj je da prihvati situaciju, nekada je ljuta na sve, svakoga, nekada je tužna, pa i beznadežna a u jednom trenutku dođe i osećaj prihvatanja. Ciklusi ne idu nužno po redu i može se "vraćati" na neke od faza tugovanja. Očekujte promenu ali ne po algoritmu i ne po utvrđenom vremenskom trajanju.

Dozovolite i ohrabrite ih da pričaju Ohrabrite ih da pričaju vama ili nekoj drugoj osobi koja ume da bude empatična više nego direktivna. Značajno je i deljenje medjusobno sa drugim ženama koje sui male slično iskustvo. Ova vrsta povezivanja žena može biti jako korisna i isceljujuća u iskrenoj razmeni i osećaju zajedništva u jedinstvenom događaju u životu koji je krajnje ličan. S druge strane ukoliko znate nekog sa sličnim iskustvom, nikako ih ne povezujte bez prethodnog proveravanja  da li je ta osoba zainteresovana i u mogućnosti (ali ne kao uslugu vama) da deli svoje iskustvo. Možda nije spremna ili zatvorena je za razmenu i iskustvo povezivanja će biti razočarenje za obe. Ohrabriti da pričaju nije isto što i insistiranje da ona to radi onda kada vama treba ili mislite da bi bilo korisno.Imajte takta.

Podržite ih praktično, omogućite im vreme za sebe Nekad se osećamo bespomoćno dok nam draga osoba pati, bivamo zabrinuti za naš odnos ili ne možemo da “izdržimo”vreme dok nam se ne vrati “ona stara” drugarica, sestra, partnerka. Ono što je korisno jeste da joj praktično pomognete ukoliko ima drugo dete da ga izvedete negde ili joj donesite neki skuvani obrok, ili neki drugi znak pažnje koji ne zahteva od nje a omogućava joj da bude sa sobom u svojoj ranjivosti.

,

Solidarišite se sa ranjivošću a ne sa tišinom stida Pričajte u društvu o ovakvim događajima. Nije ideja da bude ona ili onaj koji kvari zabavu ali setite se da podržite i ispoštujete iskustvo drage osobe i kada ona nije tu pominjući takve događaja bez straha, izvinjavanja, drame ili skrivanja. Poštujte gubitak i podržite njegovu vidljivost. Čak i ako draga osoba koja kroz to prolazi ne zna da to činite, to iskustvo može svako da ima uključujući i vas same. Na taj način se menja društvena svest i omogućava rast adekvatne društvene podške u vašem okruženju svaki sledeći put kada se bilo kojoj ženi to desi.

Budite empatični. Nije nužno da vi sami imate slično iskustvo gubitka da bi bile prisutne sa ženom sa poštovanjem i dirnutošću zbog njenog gubitka. Empatičnost ne znači da pustite da vas tuđa tuga preplavi već da vas dirne, da bude zajedno u tome. Ako ne znate razliku između ova dva razmislite o tome pre nego se susretne sa ženom. Izbegavanje vas neće naučiti dobroj meri a možda izgubite prijateljicu koja vam znači i kojoj vi značite.Ukoliko osećate da nemate kapacite ponudite praktičnu pomoć.Budite realni.

NE

Uzdržite se od “pametnih” komentara tipa” ko zna zašto je trebalo tako”, “barem imaš drugo dete”, “još ste mladi”, “to ne mora ništa da znači”. Umesto toga dajte poštovanja i uvažavanja za događaj koji je iskusila.Omogućite joj prostor i  vreme da vam kaže kako se oseća.

Uzdržite se od toga da vi ukazujete na objašnjenje uzroka gubitka trudnoće tipa “ stvarno si radila previše”,” možda je ovo pravo vreme da prekineš sa pušenjem, kafom, smanjiš stres, odes sa tog posla”. Uzdržite se od takvih primedbi čak i ako je to istina i ako bi to bilo i pametno i korisno i to govorite dobronamerno. Možda će doći vreme da i o tome pričate i date joj svoje viđenje. Prvi razgovor na temu gubitka nije mesto ni za šta drugo već za gubitak. Ne žurite nigde.Niti je spašavajte od bilo čega a ponajmanje od nje same i intezivnih emocija. Desio se gubitak.Od njega nema “leka”ili mišića koji treba da se nabildaju. Hitna intevencija se desila u bolnici.Sada nastupa pažnja i prisutnost.

Ne očekujte da se brzo trgne i nastavi dalje jer i “onako je bila kratka trudnoća”, “bog je tako hteo” ili “beba nije bila zdrava” pa je “tako moralo biti”. Svaka žena ima svoj način i svoje vreme tugovanja. Uzmite u obzir da iako ste bliske ne morate imate istu reakciju na gubitak.

Priredila Slađana Živković, psihoterapeutkinja, dula